Na drugoj utakmici finala plejofa između Vojvodine NS Seme i subotičkog Spartaka upriličena je mala svečanost. Naime, u zasluženu sudijsku penziju je pred punim tribinama male sale SPENSA ispraćen Goran Tanasković. Zahvalnicu mu je uručio predsednik UOSS Goran Gradinski.

Goran se odbojkom bavi od 1975. godine gde je igrao za OK "Radnički" Goražde, gde je bio igrač, trener mlađih kategorija kao i sekretar kluba, sve do 1992. godine, nakon čega dolazi u Novi Sad gde nastavlja svoje odbojkaško delovanje prvo kao sudija a nakon toga i kao delegat/kontrolor.
Za sudiju je položio 1983. godine u Foči, za regionalni rang 1988. i na kraju za nacionalni grb 1990. godine u Beogradu.
Sudio je Prvu ligu, dok je kontrolorski posao obavljao prvo na Drugim a kasnije i Prvim ligama naše drzave.

Kako se kroz njegovu karijeru prožimaju 2 poglavlja, onaj u BiH i ovaj u Srbiji, tako je Goran imao i 2 svečana ispraćaja.

Drugi ispraćaj je imao, takođe na SPENSU, ovaj put na njegovoj poslednjoj utakmici u svom gradu, na utakmici Prve B lige između Vojvodine NS Seme 2 i Ribnice 2.

Pred sam kraj utakmice iznenađenje su mu priredili njegove kolege iz MSO kao i gosti iz većine MSO pod okriljem UOSV.
Prigodne zahvalnice, plakete i poklone su mu uručili članovi Udruženja novosadskih odbojkaških sudija, kao i specijalni gosti i članovi porodice koji ga nisu ostavili ravnodušnim.

Nakon svečanosti druženje je nastavljeno uz zakusku i pesmu.

Kad smo kod pesme, za kraj u znak zahvalnosti Goranu za doprinos, angažovanje i edukaciju mladih sudija podelićemo sa svima i pesmu koja je napisana baš za ovu priliku:

Suze teku one same liju,
Ode nama Goran u penziju.
Baš da liju ne znam što sam rek'o,
Dugo nas je ocenama sek'o.
Postave ko ne prati od njega nema hvalu,
Pitaće te on za glavnu dijagonalu.
Ako kažeš korektor, to je onaj žuti,
Ako ne znaš broj ima da se ljuti.
Tajm auti posebna su tema,
Kad krenem da ga merim uhvati me trema.
Ako ne izmeriš dobro ima da te ruži,Da ne bude slučajno 2 sekunde duži.
Nema diskusije niti da se vrda,
Policajac on je k'o s Petlovog brda.
Sve savete zapamtili onako teškom mukom,
Kapitena u igri obavezno pokazuj mu rukom.
Broj rukom nikako to ga jako ljuti,
Za njega si onda ti sudija kruti.
Ne voli da psuje, al' psovaće seme,
Ako protokol ne ide sve tačno na vreme.
Zapisničari isto uvek ga se plaše,
Pravo vreme početka pišite, za dobro je vaše.
Situacije ove sa njim smo skupa prošli,
U penziju ga ispraćamo do toga smo došli.
U penziju ide ne slavite ipak,
On da ne ode na meč, oprostite, šipak.
Bosance kada sretne sve su mu to zeme,
Da pređemo malo na ozbiljne teme.
Odbojku voli, za nju život daje,
Nema razloga zbog toga da se kaje.
Ne postoje sada osmesi lažni,
Svi mi ovde mnogo smo mu važni.
Svi mi ovde skupa ozbiljna smo trupa,
Iako zbog nas nekad kose čupa.
Kontrolorski saveti svima će da fale,
Mnoge sudije ti tepaju ti si njihov "čale".
Novosadske sudije sad ti kažu hvala
Zasluženo, odbojka puno ti je dala.
I na kraju, za sve sudije što na teren kroče,
Hvala ti od srca, odbojkaški oče.

Tekst: Mirko Subašić