Вероватно нема ниједног вернијег пратилоца одбојкашких дешавања у Србији, а да није познавао Миомира - Мићу Ђурића, кога су пријатељи звали и Пацер.

Данас, 16.04.2021. године, угашен је још један живот великог спортског и одбојкашког радника у Србији. Када би требало да се посебно издвоји неки сегмент Мићиног деловања у одбојци, не би се то могло прецизно: од играча, преко тренера, судије и функционера - на свим пољима је постизао изванредне резултате.

Иако није рођен у Сремским Карловцима, почетак и крај једне успешне спортске приче управо се везује за његове Карловце. Док је играо, своје пребивалиште је само тренутно мењао, као и за време тренерског рада. Играчку каријеру је провео у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Јединству (Стара Пазова) и Спартаку (Суботица). Као тренер је радио у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Камендину (Сириг), а био је као селектор млађих селекција Војводине.

Као судија достигао је највиши ниво. Био је признати међународни судија, који је делио правду на највећим домаћим и светским такмичењима. Можда је баш Мићина спонтана реакција на једну ситуацију са утакмице коју је судио на Светском купу у Јапану 1989. године утицала на каснија бројна ослобађања одбојкашке игре од крутих правила: допустио је да се игра настави иако је играч вратио лопту са трибина.

Свој рад у одбојци је крунисао као делегат и контролор, али пре свега као неко ко је сву своју енергију усмерио на стварање нових младих судија.

Ту се не завршава прича о одбојкашкој каријери Миће Ђурића: као функционер се доказао и у Одбојкашком савезу Војводине и Србије и као председник Судијске комисије Србије. Успешан спортски радник у одбојци, свој ауторитет је користио и у развијању других спортских грана: у пребогатој спортској каријери остаће забележен и податак да је био први председник Спортског савеза Општине Сремски Карловци, а након тога и почасни председник.

За свој рад Мића Ђурић је одликован многим признањима, од којих се издвајају: Награда ОСС, награда ОСВ, Награда за животно дело општине Сремски Карловци, Мајска награда Спортског савеза Војводине и многе друге.

Своју љубав пема одбојци пренео је и на синове Бранислава и Небојшу, који су такође били одлични одбојкаши и данас признати тренери.

У овом тренутку се не зна датум, али је сигурно да ће сахрана бити у Сремским Карловцима.

Хвала за све што си урадио за нас и наш спорт.

Почивај у миру, драги наш Мићо!

Текст: Анђелко Поповић