Danas je u Beogradu, u 55. godini života, umro Rade Ljoljić - Ljlolja, nacionalni sudija i kontrolor-delegat Wiener Städtische Superlige i Prve lige. Do pre nekoliko meseci obavljao je sa puno elana svoje odbojkaške dužnosti, a onda je iznenada morao na tešku operaciju...
Rođen 1955, mnogo godina je Ljolja proveo na odbojkaškom terenu. Njegov stariji brat Milorad igrao je u «Poštaru», dugogodišnjem članu jugoslovenske Druge, odnosno Prve B lige, a Rade se odbojkom bavio na nešto nižem nivou. Sudija je postao vrlo rano, 1974. godine. Za njega je karakteristično da je kao student Ekonomskog fakulteta u Beogradu bio veoma angažovan sudija - često i kao igrač, jer je Rade i osnovao ekipu na svom fakultetu. Tada je odbojkaška liga Beogradskog univerziteta bila veoma kvalitetna, za svoje fakultete su nastupali mnogi prvoligaški igrači (sa jednim od njih, Ićom Martinovićem iz Modriče, se i okumio). Sudijska strast nije popustila ni kada je diplomirao, pa je ubrzo počeo da napreduje ka višim takmičarskim rangovima. Dugo godina je sudio utakmice u najvišim ligama SFRJ i SRJ, a zatim je, 1998. godine prešao u kontrolore-delegate. Paralelno sa sudijskim i kontrolorsko-delegatskim poslovima, bio je angažovan u sudijskim organizacijama Beograda i Srbije, a umeo je i da pomogne u obezbeđivanju sredstava za finansiranje Odbojkaškog saveza. Kada je kod nas počeo da se igra bič-volej, Rade Ljoljić je bio jedan od sudija-pionira, a prvi je od naših sudija sudio međunarodnu bič-volej utakmicu van Srbije - 1994. godine u Grčkoj. Ljolja je bio pravi uživalac odbojke, specifični, vatreni učesnik mnogih dugih druženja i razgovora o suđenju i odbojci. Na odbojkaškim utakmicama u Beogradu mogli ste uvek da ga vidite, ako nije sedeo pored terena bio je na tribinama, ponekad u društvu svoje dve ćerke koje su takođe osetile čari odbojkaške igre.
Udruženje odbojkaških sudija Srbije veoma je zahvalno Radetu Ljoljiću za potpunu odanost odbojci i dugogodišnji predan rad u obavljanju sudisjkih i kontrolorskih dužnosti.
Poslednji ispraćaj Radeta Ljoljića je u sredu, 3. februara u 16,00 sati na Novom groblju u Beogradu.
Zahvaljujući Novici Sariću, portparolu Odbojkaškog saveza Srbije, na sajtovima FIVB, CEV i OSS danas su objavljeni vest i fotografija koji nas čine jako ponosnim:
Već dve godine na odbojkaškim utakmicama u Srbiji nije iznenađenje ukoliko su linijske sudije devojke. Takođe i na međunarodnim utakmicama, koje se igraju u Srbiji, sve češće se dešava da su četiri linijske sudije devojke. Na prvoj utakmici osmine finala Kupa CEV za odbojkašice Crvena zvezda – Menorka, odigranoj 06. januara u dvorani Šumice u Beogradu, četiri devojke su bile linijske sudije (na fotografiji s leva): Natalija Novaković (regionalni sudija), Ivana Veselinović (nacionalni sudija), Marija Mijailović (nacionalni sudija) i Vanja Stanucanović (regionalni sudija). Prvi put suMogao bi svako od nas da ispriča sijaset priča o sudijama, suđenju, smešnim i ozbiljnim situacijama u kojima se nalazimo baveći se sudijskim poslom. Prepričavamo jedni drugima sudijske zgode i nezgode, često i dosolimo, ali priče ostaju da se pamte - neke i posle mnogo godina, a neke brže iščezavaju. U nameri da poneku od sudijskih priča koje to zavređuju sačuvamo od zaborava, danas ćemo objaviti jednu. To što u njoj piše dogodilo se nedavno. Ali, i svako od vas može malo da razmisli, sedne, napiše nešto zanimljivo iz svog sudijskog života i pošalje na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Sa imenima ili bez - nije najvažnije. Važno je da priče ostanu. Za početak, kratku sudijsku priču br. 1 možete pročitati ovde.
Ima li sudije koji nije sujetan, u većoj ili manjoj meri? - Nema. I tu međa nama nema izuzetaka. E, sad: neki od nas su skloni da prihvataju ono što nam o suđenju govore gledaoci, kontrolori suđenja, koleginice i kolege, prijatelji, rodbina... a neki ne vole da čuju ni slovo primedbe, kritike, saveta. Mnogo lakše i lepše slušaju se pohvale. Psiholozi kažu da je traženje greške kod drugih urođena, prirodna osobina ljudi. I sudije su ljudi, što bi rekli tamo neki, pa dok gledamo kako drugi sude reagujemo i na tuđe greške - neko u sebi, a neko glasno... Obično sa godinama sudijskog staža i visinom ranga takmičenja opada spremnost za osluškivanje i prihvatanje primedbi na sopstveno suđenje - mada u tom smislu ima izuzetaka. Prošle godine urađen je u Srbiji mali eksperiment: jedan mladi sudija, sa najnižim sudijskim rangom, neposredno pred početak superligaške utakmice za koju su delegirane međunarodne sudije, zamoljen/a je da analizira suđenje i napiše iste večeri svoj izveštaj. Rečeno - učinjeno. Rezultat, koji može da bude vrlo poučan za svakog od nas, možete pročitati ovde.