Ima li sudije koji nije sujetan, u većoj ili manjoj meri? - Nema. I tu međa nama nema izuzetaka. E, sad: neki od nas su skloni da prihvataju ono što nam o suđenju govore gledaoci, kontrolori suđenja, koleginice i kolege, prijatelji, rodbina... a neki ne vole da čuju ni slovo primedbe, kritike, saveta. Mnogo lakše i lepše slušaju se pohvale. Psiholozi kažu da je traženje greške kod drugih urođena, prirodna osobina ljudi. I sudije su ljudi, što bi rekli tamo neki, pa dok gledamo kako drugi sude reagujemo i na tuđe greške - neko u sebi, a neko glasno... Obično sa godinama sudijskog staža i visinom ranga takmičenja opada spremnost za osluškivanje i prihvatanje primedbi na sopstveno suđenje - mada u tom smislu ima izuzetaka. Prošle godine urađen je u Srbiji mali eksperiment: jedan mladi sudija, sa najnižim sudijskim rangom, neposredno pred početak superligaške utakmice za koju su delegirane međunarodne sudije, zamoljen/a je da analizira suđenje i napiše iste večeri svoj izveštaj. Rečeno - učinjeno. Rezultat, koji može da bude vrlo poučan za svakog od nas, možete pročitati ovde.
