Вероватно нема ниједног вернијег пратилоца одбојкашких дешавања у Србији, а да није познавао Миомира - Мићу Ђурића, кога су пријатељи звали и Пацер.

Данас, 16.04.2021. године, угашен је још један живот великог спортског и одбојкашког радника у Србији. Када би требало да се посебно издвоји неки сегмент Мићиног деловања у одбојци, не би се то могло прецизно: од играча, преко тренера, судије и функционера - на свим пољима је постизао изванредне резултате.

Иако није рођен у Сремским Карловцима, почетак и крај једне успешне спортске приче управо се везује за његове Карловце. Док је играо, своје пребивалиште је само тренутно мењао, као и за време тренерског рада. Играчку каријеру је провео у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Јединству (Стара Пазова) и Спартаку (Суботица). Као тренер је радио у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Камендину (Сириг), а био је као селектор млађих селекција Војводине.

Као судија достигао је највиши ниво. Био је признати међународни судија, који је делио правду на највећим домаћим и светским такмичењима. Можда је баш Мићина спонтана реакција на једну ситуацију са утакмице коју је судио на Светском купу у Јапану 1989. године утицала на каснија бројна ослобађања одбојкашке игре од крутих правила: допустио је да се игра настави иако је играч вратио лопту са трибина.

Свој рад у одбојци је крунисао као делегат и контролор, али пре свега као неко ко је сву своју енергију усмерио на стварање нових младих судија.

Ту се не завршава прича о одбојкашкој каријери Миће Ђурића: као функционер се доказао и у Одбојкашком савезу Војводине и Србије и као председник Судијске комисије Србије. Успешан спортски радник у одбојци, свој ауторитет је користио и у развијању других спортских грана: у пребогатој спортској каријери остаће забележен и податак да је био први председник Спортског савеза Општине Сремски Карловци, а након тога и почасни председник.

За свој рад Мића Ђурић је одликован многим признањима, од којих се издвајају: Награда ОСС, награда ОСВ, Награда за животно дело општине Сремски Карловци, Мајска награда Спортског савеза Војводине и многе друге.

Своју љубав пема одбојци пренео је и на синове Бранислава и Небојшу, који су такође били одлични одбојкаши и данас признати тренери.

У овом тренутку се не зна датум, али је сигурно да ће сахрана бити у Сремским Карловцима.

Хвала за све што си урадио за нас и наш спорт.

Почивај у миру, драги наш Мићо!

Текст: Анђелко Поповић

Umro je Slaviša Manojlović – Soća, delegat-kontrolor Banka Poštanska štedionica Superlige, međunarodni odbojkaški sudija.

Tužni su svi koji su ga poznavali jer je tokom više decenija bavljenja odbojkom oko sebe zračio plemenitom dobrotom.

Ima samo nekoliko utakmica kao igrač u beogradskom "Obiliću", još toliko godina u tom klubu (kao sportski radnik - tada se to zvalo "tehniko" - bio je svedok klupskih uspona osamdesetih godina) i više od četiri decenije suđenja i kontrolorskog posla u odbojci.

Za odbojkaškog sudiju položio je 1980. godine, međunarodnu karijeru počeo je 1998. Kontrolor suđenja i delegat na utakmicama našeg najvišeg ranga takmičenja je od 2011. godine, a svoju poslednju zvaničnu utakmicu imao je poslednjeg dana januara, pre nepuna dva i po meseca.

Svoja iskustva umeo je da podeli i sa najmlađim sudijama pa je poslednjih nekoliko godina, iako se teško kretao, vikendom svoje vreme posvećivao njima, početnicima. Imao je redak dar da to što treba reći sudiji posle utakmice, prenese kratko, jezgrovito, precizno.

Bio je omiljen među sudijama. Svojim stasom nije obećavao na prvi pogled, ali je bio sudija kome se veruje. Obrazovan, dobronameran, dobroćudan, druželjubiv, duhovit – bio je rado viđen i u srpskim klubovima. Mnogo puta je "uskakao" zbog otkaza sudija ili kontrolora-delegata u poslednji čas, ne tražeći zbog toga nikakvu posebnu nagradu ili zahvalnost. Jednostavno, uživao je u odbojci i suđenju - kako za vreme utakmica, tako i na sudijskim putovanjima i druženjima.

Iznenadna teška bolest neočekivano brzo je prekinula životni put na kojem su Soćini saputnici bili odbojkaška lopta i pištaljka. Koleginicama i kolegama iz Udruženja odbojkaških sudija Srbije i Beogradskih odbojkaških sudija, kao i svima koji su ga poznavali, Slaviša Manojlović – Soća ostaće u najboljoj uspomeni.

Tekst: Dejan Jovanović

Utakmicom Prve lige između OK „Inđije“ i OK „Srbijanka 014“, okončala se 37 godina duga karijera našeg kolege, Dejana Peurače. Prema pažljivo vođenoj evideniciji, to je bila njegova tačno 1300. utakmica – na 985 bio je u funkciji sudije, a na 315 utakmica u funkciji kontrolora delegata.

Upravo u Inđiji, mestu u kom je formalno završio sa odbojkom, Dejan je započeo i svoju igračku karijeru. Igrao je tehničara i imao je priličan odraz. Priseća se da je jedini uspeo da izblokira Brtku, igrača za koga tvrdi da je preskakao fiću iz mesta.

Od svoje prve utakmice, odsuđene 1. decembra 1984. godine, naš poziv mu nikada nije predstavljao obavezu, već samo zadovoljstvo. Dve godine sudio je Prvu saveznu ligu SFRJ, ali utakmica koje se savršeno seća bila je utakmica Druge lige, kada je u VIII kolu delegiran da sudi ekipama koje do tada nisu imale nijedan izgubljeni set. Ta utakmica trajala je 5 setova, po starim pravilima i prema njegovom mišljenju bila je najbolja odsuđena u karijeri.

Bio je jedan od sudija koji nije imao ogranizaciju. Pošto se sam probijao, želeo je da mlađe kolege imaju nekoga iza sebe te je inicirao osnivanje Udruženja odbojkaških sudija istočni Srem (UOSIS). Tada je sebi postavio cilj da kada prestane da se bavi ovim poslom, ostane bar neko ko može da ga nasledi na terenu. Sada tvrdi da je njegov cilj ne samo ostvaren, već i prevaziđen.

Dejan Peurača postao je kontrolor delegat 2006. godine. „Kriterijum i disciplina“ za njega su najvažnije stvari u suđenju. Sudije iz naše matične organizacije su, zbog ukazivanja na sve greške, utakmicu sa njim nazivali „kaznena ekspedicija“. Svoje znanje i iskustvo delio je i na kursevima za nove sudije u našem okrugu. 51 kandidat prošao je kroz 10 kurseva, a svaki od njih čuo je sada već poznatu rečenicu:

„Nećete svi postati međunaradno sudije, niti ćete svi da budete najbolji, ali ako budete dovoljno radili i želeli, možda i uspete“.

Našeg kolegu i učitelja, ispratili smo na utakmici koju su sudili njegovi učenici Božidar Rolj i Lazar Mitrović, zvaničnom kraju karijere prisustvovao je i predsednik naše organizacije Zoran Radovanović koji je Dejanu uručio prigodne poklone u ime matične organizacije.

Tekst: Nikolija Čodanović

Posle ispadanja naših klubova u samim završnicama evrokupova, naše međunarodne sudije dobile su priliku da sude finalne utakmice CEV i Čelendž kupa u ženskoj konkurenciji. Tako će prvu finalnu utakmicu Čelendž kupa, koja je na programu 17.03.2021. godine u 18:00 u Rumuniji, u kojoj se sastaju C.S.M. Volei Alba BLAJ i Sistem9 Yesilyurt ISTANBUL, suditi naš međunarodni sudija, Darko SAVIĆ. Darko je na ovoj utakmici prvi sudija.

Šest dana kasnije, u Istambulu, na progamu je i revanš utakmica finala CEV kupa gde se sastaju Galatasaray HDI ISTANBUL i Saugella MONZA. Ovu utakmicu sa kolegom iz Grčke, kao drugi sudija, sudiće Mirko JANKOVIĆ. 

Međunarodni sudija odbojke na pesku, Robert Leko, delegiran je kao sudija finalne utakmice turnira u Dohi od 4*. Sastaju se Češka (Perusic/Schweiner) i Brazil (Evando/Guto).

Utakmicu možete pratiti uživo na FIVB youtube kanalu ovde.

Završenom utakmicom između FOKa i Rume okončana je jedna uspešna, plodonosna, 39 godina duga karijera odbojkaškog sudije, delegata kontrolora našeg prijatelja, mentora, Miroslava Berkovića.

Prošlog milenijuma davne 1982. u velikoj SFRJ započeo je sudijski poziv, koji je obavljao kroz više država (SRJ ,SiCG, Srbija) ali uvek polazeći na utakmice iz Novog Sada.

2002. godine prelazi u delegate kontrolore i od tada do današnjeg dana taj posao obavlja na listi Super i Prve lige .

Osnivač i Predsednik UOSNS (Udruženje odbojkaških sudija N. Sada), za 20ak godina na čelu UOSNS-a na odbojkaški teren izveo je preko 200 sudija od kojih je ne mali broj dosegao nacionalni odbojkaški rang.

Miroslav je dugogodišnji komesar liga pod pokroviteljstvom OSNS (odbojkaškog saveza N. Sada), pokretač mnogih takmičenja i uključivanja ogromnog broja dece u ovaj naš lepi sport.

Imajući u vidu vremena i uslove u kojima živimo, ova retrospektiva mogla bi da traje satima, ali kako je Miroslav uvek bio kratak i jasan (*doduše ne baš uvek kratak u govorima :) ) tako ćemo i danas mi biti. Plakete i zahvalnice su uručili Dušan Španović, Aleksandar Đuričin, Milan Divijački, Milorad Šibul, Bojana Velečkovic, Dragan Čučković i Aleksandar Pantić.

Tekst: Dušan Španović i Mirko Subašić